Пре више од четири деценије послове секретара у Фудбалском савезу општине Лазаревац са доста успеха обављао је Бранко Павловић. Управо овај спортски радник, пре тога фудбалер и тренер, боравак у Лазаревцу искористио је да посети нашу кућу фудбала. У кратком, али срдачном и искреном разговору популарни Бранкић се присетио неких давних времена, бројних људи из света фудбала.
– Одмах што примећујем да данас ФСО Лазаревца има далеко боље услове. Некада смо имали једну малу, скромну канцеларију, у Старом Спортсдком центру, а ово што сада видим је нешто далеко боље. То овај савез и заслужује. Милина је видети и терен са вештачком подлогом. Стадион Колубаре је већ у репрезентативном издању – причао је Павловић, који је секретар био у периоду од 1981. до 1989.године.
Сетио се некадашњи први оперативац ФСО Лазаревац и људи са којима је делио послове, дружио се…
– Била су то велика имена. Рецимо, ја сам дошао на место легендарног чика Раке Милојевића, који је касније прешао у Колубару. У једном периоду председник је био Милош Живковић из Барошевца, па „Уча“ из Дрена, а готово свако место је имало јаког и утицајног човека у фудбалу. Нема сумње прво име на списку је човек кога је познавала цела Србија, а то је чика Јова Лазаревић. Какав је то ауторитет био. Затим, Милан Симић је симб0л Радничког из Рудоваца, Периша Алексић је био темељ и кров Степојевца, Цига Новичић у ТЕК из Великих Црљена, Слоба Радовановић у Шопићу, Манџа Жарковић у Турбини.
Бранко Павловић се присетио и времена док је радио у Спортском центру.
– Стекао сам ту бројне не само колеге, већ и пријатеље. Чујем се са Зораном Лазаревићем, новинаром „Спортског журнала“, кум ми је Радован Ђорђевић Малајац, ту је и Дади Марјановић… Често се видимо, углавном када неко од колега одлази у пензију. Данас су ту млади, друго су времена – рекао је Бранко Павловић, само један у низу оних који су уткали себе у ФСО Лазаревца иза којег је 52 године постојања.
ОД АРАНЂЕЛОВЦА ДО ДУДОВИЦЕ
Бранко Павловић, данас живи у Аранђеловцу, где је и почео фудбалску каријеру, током које још играо за Раднички (Нови Београд), Младост (Барошевац), Раднички (Дрен), БСК (Брајковац). Као тренер предводио је Будућност из Дудовице са којом се домогао тадашње Прве београдске лиге.