Медошевац или како ће неки рећи Нови Медошевац, задржао је оно чиме су се житељи овог расељеног места некада поносили и око кога су се окупљали, а и сада то чине. Чувају и негују фудбалски клуб Напредак. Црвено-бели су данас стабилан члан Београдске зоне, некада елитног ранга на простору фудбалског Београда. У тек завршеној јесењој сезони, Напредак је остварио мање-више добар пласман. Клуб ће зимску паузу да проведе на деветој позицији у конкуренцији шеснаест тимова. Могло је више, можда и боље, али када се црта подвуче испод оствареног, јасно је да сви у клубу, играчи посебно, могу мирно да проводе одмор, а убрзо и да се припреме за увек неизвесно и по правилу захтевније пролеће.
Медошевчани су на 15 одиграних мечева остварили шест победа, што им је уз дописана два рекмија, било довољно за 20 бодова и позицију у „златној средини“. Истина, чисто да остане забележено, било је и седам пораза, што је покварило и жељу за бољим пласманом. И поред свега, изабраници тренера Драгана Грчића, заслужују похвале за оно што су приказали.
– Задовољни смо оствареним, мада је сплет неких околности утицао на то да немамо неки или неколико бодова више. Било је утакмица у којима смо играли ослабљени, где су нас спутавале повреде или изостанци играча због картона, али смо и тада пружали максимум. Штавише, на пар дуела где смо претрпели поразе, били смо егал са ривалима – истиче Бојан Бељић, без сваке сумње прва виолина оркестра са „театра снова“, како Медошевчани називају свој стадион, смештен на локацији где је „никао“ онај са текста поменути Нови Медошевац.
Следе дани предаха, али ће руководство Напретка свакако учини све да задржи садашњи играчки кадар и ако се створи могућност и да ангажује неколико освежења.
Првенство Београдске зоне наставиће се средином марта 2023.године.
КЛУБ КАО ПОРОДИЦА
Оно по чему се Напредак издваја у односу на многе клубове, јесте, свакако атмосфера око клуба. Мештани, бивши играчи и бројни пријатељи, клуба нису присутни само када су утакмице. Не, они су виђени и када екипа тренера, када су на терену млађе селекције, а планове кују и присећају се дана из некадашњег Медошевца у ресторанум у склопу терена. Посебне емоције бујају када се прича о старом игралишту, оном које је било смештено поред коповских траспортних трака. Оних трака које су одвозиле угаљ, а једног дана однеле и фудбалски терен. Заувек!
Причају симпатизери Напретка, бројне генерације играчи и функционера. И данас о томе говоре: Кепа Милутиновић, Деки Миловановић, некада сјајни голман Шоп, па Бобан Терзић, Илија Мушицки…
Старијих прича пун је и легендарни Раћа Миловановић и неизбежни Сем.