Фудбал је изгубио још једног вредног и узорног члана. У 81. години престало је да куца срце Миливоја Марковића, легендарног фудбалера, а касније тренера и члана најужег руководства Младости из Цветовца. Са животне сцене отишао је популарни Бајина, како су га ословљавали његови Цветовчани, пријатељи, колеге… Остаће упамћен као тихи човек, добре нарави, увек спреман да помогне, да послуша, да се посаветује, да се нашали… Они који се сећају лоптања из тог периода када је Миливоје играо, радо причају о његовим партијама на терену. Био је, кажу, бомбардер без копачки. Како? Једноставно, због специфичних стопала и зглобова, није било копачки за њега. Зато је играо у патикама, а некада и бос. И то га није спречавао да погађа гол. Једном је веле они старији, у Пољанама тако снажно шутирао да је тада дрвена пречка завршила у оближњем шумарку. Покушавали су Бајини да направе посебне копачке, али он је већ био навикао на патике.
После играчке каријере, радио је све послове у клубу. Био је тренер, члан руководства, а није се либио ни да буде редар или да дохвата лопту. Знао је међу првима да дође на игралиште, а онда и последњи да оде. Претходно би са Ратком, Николом, Мишицом, Жељком, Рашом, Аристом, Радојицом, Нешком, Мимом, Швабом, Микицом, Гагом… попио нешто за победу или би тим пићем, бар на тренутак ублажио тугу када би његова Младост изгубила. Гледао је и остале клубове. Могао се Миливоје Марковић видети на стадиону Колубаре, на ТЕК-у, у Степојевцу, Вреоцима, Шопићу… Свуда је био поштован и уважаван.
Када је опака болест већ почела да га напада, није се предавао, био је на утакмицама. Овог пролећа ипак неће пружити подршку клубу своје младости и свог живота. Изостаће његова констатација: „Морамо данас да победмо“.
Место и датум сахране Миливоја Марковића биће накнадно саопштени.